Reklamni šećer, med i čokoladice

Istorija štampe se proteže 3000 godina PNE. Jedan od najstarijih načina reklamiranja - štampe, je graviranje. Na kostima, kamenju, zidovima pećina su pronađeni ugravirani znaci. Tehniku dupliranja natpisa, prvu štampu, su otkrili Sumeri 3000 godina PNE. Oni su gravirali dizajne i natpise na okruglim kamenim valjcima koji su ostavljali reljefni otisak kada su ih rolali preko mekane gline. Smatra se da je kolevka moderne štampe Kina, jer su pronađeni primitivni odštampani predmeti u II veku naše ere. Ali prvi pronađeni dokaz o štampi je su Budističke molitve pronađene u Japanu a datiraju od 764. do 770. godine naše ere. Prva pronađena odštampana slika je Diamond Sutra iz 868. godine naše ere, koja je pronađena u pećini u istočnom Turkmenistanu a autor je Wang Jie. Prvi odštampani dokument sa utisnutim kraljevskim pečatom je iz 1436. godine za engleskog kralja Henrija VI. Štampa na tekstilu je bila poznata u Evropi još u VI veku. Papir i štampu na papiru su izmislili u Kini a prvi papir u Evropi proizveden je 1151 u Španiji. Najdugovečnija fabrika papira koja još uvek radi je Fabriano iz Italije koja je osnovana 1276.g. Prvi moderni kliše u duborezu je napravljen 1402. u Nemačkoj za štampanje karata za igranje. Krajem XV veka je napravljen i prvi metalni kliše za štampu. Potpisivanje na odštampanom materijalu je osmislio Master.E.S. koji je radio u periodu između 1440-1467.g. Najveći doprinos razvoju štampe su dali Italija i Nemačka u kojima se tokom XV i XVI veka razvijaju Renesansna minijatura i pejzažna štampa. Jedan od najpoznatijih slikara svih vremena, Rembrant, je takođe poznat kao veliki poklonik štampe. Rembrant je u XVII veku, za vreme Baroka,  napravio više od 300 klišea sa religioznim i istorijskim motivima, istraživao je ljubav i smrt, pravio je motive sa pejzažima i portretima. Krajem XVIII i početkom XIX veka se ističe Francisko de Goja po svojim satiričnim prikazima ljudskih slabosti, religioznih progona i rata. Gojina tkanja su jednostavna i precizna i neprevaziđena do današnjeg dana. A sada deo koji je intersantan nama. pronalazak mašine koja je pravila papirne kese, 1852,g. od sstrane g. Francisa Vola. Sve do II svetskog rata je kao zaslađivač u kafanama i restoranima korišćena kocka šećera. Benjamin Eisenstadt je izmislio malu kesicu sa 4g šećera jer je bio iziritiran stalnim dopunjavanjem dozera za šećer u celom Brooklynu. Međutim, nije patentirao ideju i izgubio je bitku sa velikim kompanijama za proizvodnju šećera.