Prijava


Nalepnice

Ko je izmislio nalepnice? Teško pitanje i složen odgovor. Prve nalepnice za koje znamo su pronađene na zidovima arheoloških iskopina u Egiptu. Deluje kao da je papir lepljen sa natpisom na sebi, na zidove sa ciljem da se kupci obaveste o ceni i osobinama proizvoda koji su nuđeni, na pijacama širom Starog Egipta. Za oca modernih nalepnica se smatra Ser Roland Hil koji je 1839. godine predstavio samolepljivi papir koji se prvo koristio za poštanske markice.Takođe se može reći da je primena samolepljivih etiketa počela 80-ih godina XIX veka, kada su preduzimljivi prodavci počeli da lepe nalepnice na voće koje su hteli da prodaju i da se razlikuju od konkurencije. Ove nalepnice su lepljene običnom gumom na pakete sa voćem i bile su okrenute ka kupcima. Mada neki smatraju da je tvorac moderne nalepnice Stanton Avery koji je 1935.godine izmislio prvu samolepljivu nalepnicu. Razlika između modernih nalepnica i nalepnica korišćenih pre 1935.g. je u načinu lepljenja. Mada se i danas koriste nalepnice koje moraju da prođu neku vrstu pripreme pre lepljenja, npr.: kvašenje vodom - poštanske markice, ipak je to vrsta nalepnica koja je korišćena ranije. Moderne nalepnice su samolepljive a njihova primena je raširena na skoro sve ljudske aktivnosti. Razlikuju se po materijalu od kojeg su napravljene (papir, vinil, plastika,...), načinu primene (unutrašnje, spoljašnje, otporne na temperaturne promene,...), štampi (UV, obična,...), osobinama (uklonjive, stalne, super uklonjive,...), pakovanju (u koturuu listovima,...),

Selotejp

Prva upotreba selotejpa je zabeležena 4000 godina pne. Zemljane posude su zapečaćena mešavinom koja je u sebi imala i lepljivi sok iz drveća. Dr. Horace Dai je 1845. godine koristio gumeni lepak koji je nanosio na trake napravljene od tkanine i tako je napravio napravio nov proizvod - hirurški selotejp. Earle Dickson je 1921, pošto su hirurške trake spadale sa ruku njegove žene, dodao komad gaze premazane kriolinom i time dobio Band-Aid. Zbog ovog otkrića je postao potpredsenik u kompaniji Johnson i Johnson. U kompaniju 3M je 923. godine došao Richard Drev. 3M je tada proizvodila samo proizvode od papira. Richard je inspiraciju za prvu selotejp traku dobio gledajući autolakirere koji su imali problema da precizno odvoje jednu boju od druge. On je na traku dodao lepak ali nije bio dovoljno jak da bi traka stajala pa je razljućeni majstor rekao: “Take this tape back to those Scotch bosses of yours and tell them to put more adhesive on it!” Ime Scotch je uskoro primenjeno na čitavu liniju proizvoda 3M kompanije.

Istorija bušača za papir

Bušač papira, mašina bez koje ne može da se zamisli ni jedna kancelarija, je istovremeno napravljena kraje XIX veka u SAD i Nemačkoj. Problem gomilanja  obrazaca, i dokumenata, i formulara, i pre svega papira u kancelarijama je bio nerešiv sve do pronalsaka NJ.V. Bušača koja je cele te gomile papira vezala u organizovano radno okruženje. U novembru 1886,  Friedrich Soennecken je patentirao bušilica sa dve rupe. Prvo je izmislio metalni prsten za vezivanje papira a zatim i bušač koji je stajao na stolu i koristio je polugu za probijanje rupa. Bušač koji je izmislio Benjamin C. Smith je bio namenjen kondukterima u javnom saobraćaju za overavanje autobuskih karata. Bušila je jednu rupu i koristila mehanizam koji se i danas koristi u svim bušilicama. Današnji bušači se razlikuju u načinu korišćenja: ručni i stoni, u broju rupa koje buše: dve ili četiri rupe, i u broju papira koje mogu da probuše u jednom potezu: 10,20,30,,,,lista

Nastanak i razvoj heftalica

Prvu heftalicu su napravili u XVIII veku za potrebe kralja Luja XV. Po nekim izvorima na heftalici je bilo dragog kamenja a delovi heftalice su bili napravljeni od zlata. Prvi patent za heftalicu sa funkcijom koju i danas ima, je dobio Džordž MekGil 1866.g. Na tržištu se ova heftalica pojavila 1869.g. i punila se samo jednom klamericom svaki put. Pronalazačem heftalice se smatra Henry Hejl jer njegov patent iz 1877.g. je i ubacivala i učvršćivala municiju.Tek 1895. Fabrika Hočkis izbacuje prvu heftalicu koja liči na današnje i koja je imala mnogo veću brzinu heftanja od svojih prethodnika. Po ovoj fabrici, koja više ne radi, se i dan danas heftalica u Japanu naziva "hočikusu"  ホッチキス. Porodica Svinglajn je 1937.g. izmislila otvoreni magacin za punjenje heftalica i time smanjila cenu heftalica i omasovila njihovu primenu. Ovaj način punjenja je ostao nepromenjen do današnjeg dana. Mi u ponudi imamo i Harinacs heftalice, heftalica koja ne koriste municiju za spajanje papira.

Istorija rezača za olovke

Pre otkrića rezača za olovke, drvene olovke su se oštrile malim nožem ili papirom za šmirglanje. Bernard Lasimon, francuski matematičar, je 1828. patentirao prvi zarezivač. Ovaj proizvod nije doživeo veliku popularnost jer je bio jednako spor kao i oštrenje olovke nožićem. Tieri de Estiva, talođe Francuz, je usavršio rezač pravljenjem konusnog otvora sa jednom oštricom, princip koji se i danas koristi. Volter Foster iz SAD je 1851.g. usavršio rezač i omogućio masovnu proizvodnju. Prvi automatski rezač je izmišljen 1910.g. ali se na tržištu pojavio tek 1940.g.
rezac za olovke
Sajt je informativnog karaktera. Iako nastojimo da redovno ažuriramo sajt, postoji mogućnost različitih informacija od trenutno važećih. Molimo Vas da dostupnost artikala i cene proverite direktno, putem telefona ili elektronskom poštom.